Moji utisci sa Blogomanije '13

Za razliku od prošle, ove godine su kockice uspele da se poklope i da i ja nekako odem na Blogomaniju. Kasnila sam sa rezervacijom tako da je jedina opcija bila nešto skuplja soba u hotelu Grand koji je deo MK Resorts. Radi se hotelu sa četiri zvezdice, koji je čist, topao, sa lepo sređenim enterijerom itd. ALI najbolji utisak na mene ostavile su dve stvari: 1. sto sa desertima koje smo imali uz večeru :)) 2. kuglanje! :d. Tri dana koja sam provela na Kopaoniku ostala su mi u jako lepom sećanju, jedini "problem" je što je bilo toliko sadržaja da je bilo fizički nemoguće postići da vidite i čujete baš sve što želite. Uvodni govor održao je Ivan Minić, izvršni direktor konferencije - bilo je puno pozitivne energije u sali i sama scenografija i koncept su (meni lično) delovali impresivno (ili bar puno bolje nego što sam očekivala, iskreno) - sve je uređeno sa stilom.

Stiče se utisak da je solidan broj predavača imao tremu. Za razliku od onih kojima je to katastrofa, ja im nimalo ne zameram, prosto - ljudski je. Ono što mi je interesantno i o čemu sam diskutovala sa društvom na Blogomaniji - činjenica je da većina blogera jesu ljudi koji su po svojoj prirodi introverti a scena i introvertnost baš i ne idu zajedno :) Zato, svaka čast svima koji su se usudili da se popnu na pozornicu i podele svoja iskustva sa publikom. Ako je i bilo treme, bilo je simpatično, prosto jer smo ljudi a ne mašine :)

Najbolje predavanje po meni održao je Miloš Čirič, a tu je negde i Srđan Erceg (energija na nivou "wow" :). Čirič je bio profesionalan, odmeren i vrlo zanimljiv za slušanje. Dopala mi se teza koju je pomenuo po kojoj prema svakom čoveku koji je ispred nas nezavisno od njegovog obrazovanja, profesije, materijalnog statusa itd... treba da se ophodimo kao prema doktoru nauka  - jer je sigurno u nečemu bolji od nas. Ista teorija važi i obrnuto - ni pred kim ne treba biti uplašen i misliti da smo "ispod nečijeg nivoa" jer i mi smo doktori nauka bar po nečemu za druge ljude. Sem što je bio motivišući, govor je bio i edukativan sa par dobrih lekcija iz marketinga.

Neću vas (više) "zamarati" sa detaljima sa predavanja, postoje video snimci predavanja pa vam preporučujem da pogledate - osnovna tema konferencije bio je sadržaj, tako da ima par videa o tome, zatim da li se i kako može zaraditi preko Interneta, kako pravno zaštiti sadržaj bloga i različite druge teme koje mogu da interesuju prosečnog blogera. 

Interesantno je da na programu uopšte nije bilo beauty blogera a znamo da ima najmanje par jako čitanih i jako kvalitetnih (koji verovatno i nešto zarađuju). Volela bih da sledeće godine neko od ovih lica vidim u ulozi predavača jer mi se čini da je ove godine to bio totalno zapostavljen segment (za razliku od fashion blogerki oko kojih se podiglo dosta prašine iz xy razloga). Postojao je "ženski" deo konferencije što možda i nije najsrećnije osmišljeno (nema potrebe za razdvajanjem na "muški" i "ženski" deo). Najveću pažnju izazvala je Zorannah, Dragan Varagić je na svom blogu objavio tekst o njoj (klik ovde). Neću puno da dužim o tome, samo ukratko moje mišljenje. Za mene, Zorana je, pod jedan - vredna, i pod dva - talentovana, i tu se po meni svaka priča završava. Njen rad ne uključuje nikakvu ilegalnu aktivnost. Podrška za sve ljude koji sa strašću rade ono što vole! :)

Na Blogomaniji sam imala priliku da se ponovo družim sa drugaricom sa fakulteta koju nažalost jako retko viđam a otkrila sam i jedan novi blog. Očekivala sam da neće biti previše devojaka na Blogomaniji ali imam utisak da je odnos polova bio gotovo jednak. Pritom, sve su to bili normalni, obični, dobronamerni ljudi.

I čak da vam se u najgorem slučaju ništa od prethodnog nije dopalo tu je još nešto - prelepa priroda na Kopaoniku. Ja ne umem da skijam i u subotu kada je bio prelep i sunčan dan prvi put sam se vozila žičarom :) Što se drugih aktivnosti tiče, hotel Grand ima sjajnu salu za kuglanje (koja više liči na diskoteku). Spa deo hotela nisam ni stigla da vidim. Drugarica je išla na jogu a bilo je i dosta drugih sportskih sadržaja. Što se cena tiče, espreso je oko 150 dinara (iz nekog razloga očekivala sam strašnije cene na Kopaoniku).

Najveća vrednost Blogomanije? Mogućnost da na jednom mestu vidite sve te mlade talentovane ljude koji imaju strast da stvore nešto novo i lepo. Još kad upoznate i vidite neke koji su u tome već uspeli - nekako imate više volje i oko sebe počinjete da vidite neke šanse koje možda niste pre. Smatram da je Blogomanija bila jako dobro organizovana i oćekujem da će zbog toga sledeće godine posećenost biti još veća (kad se dobre vesti prošire :). Znate one neke malo tužne,  malo sumorne ljude, komšije, kolege... iz vaše okoline koji državi, svetu i sebi zameraju "ovo" ili "ono", kojima je sve loše, strašno i crno? Znate li osećaj, atmosferu koju takvi ljudi oko sebe prave? Po meni, Blogomanija je SVE suprotno tome i zato je takvo osveženje za onu neku klasičnu "ne može"/"neće" atmosferu u Srbiji :)