Kratka verzijaImam suvu, gustu, kovrdžavu kosu koja mi je oduvek zadavala puno problema. Pre par godina sam konačno uspela da je dokrajčim ;p feniranjem i peglanjem i u tom periodu sam se osećala prilično loše zbog toga pa sam rešila da se aktivnije posvetila njenoj nezi. Pišem ovaj blog da bih mogla da podelim svoja iskustva sa ljudima sličnih interesovanja.
Duža Verzija
Ne znam koji je pravi način da otpočnem ovu moju malu "biografiju" ali ću ipak napisati da sam rođena 1983. godine u jednom gradu na jugu Srbije :D Prvi regenerator mi je dospeo u ruke kad sam imala 14-15 godina, bio je to Stillov balsam u malom zelenom pakovanju, brend pod "originalnim" nazivom - "Kosa" :D Koristila sam ga i nisam videla nikakav rezultat i tih par godina sam živela u ubeđenju da regeneratori ne služe ničemu. Prvi brendirani šampon koji sam kupila bio je Johnson's pH 5.5, u vreme inflacije i devedesetih. To je bila prva agresivnija reklamna kampanja za šampon na ovim prostorima. Šampon nije izazvao nikakvu promenu na mojoj kosi vrednu pomena ali još uvek pamtim taj miris i ushićenje prilikom isprobavanja :D Inače, živim u prosečnoj srpskoj porodici gde su vazda litarski šamponi bili zakon (i još uvek su ;) i sećam se da mi je kosa u periodu kraja osnovne škole i početka srednje bila užasna od takvih šampona - isušena i letela je na sve strane - više je ličila ba žbun nego na kosu. Naravno, ja sam u to vreme maštala o ravnoj i urednoj kosi kakvu su uvek imale neke druge devojčice ;) Sećam se da su mi roditelji komentarisali kako mi je kosa lepa i gusta a mene su ti komentari užasavali jer su bili nekonstruktivni ;) pošto je situacija u ogledalu bila totalno drugačija. Imam po prirodi izuzetno suvu kosu, negde na prelazu iz talasaste u kovrdžavu i veoma sklonu oštećenjima - površinski delovi kose su mi uvek bili iskidani i 'frizzy'. Jedno vreme sam na fakultetu stalno nosila Sunsilkov aloe vera leave-in regenerator u torbi i stavljala ga na kosu u pauzi predavanja da bi mi kosa izgledala iole urednije (dakle ne lepo, nego makar malo uredno). U srednjoj školi su me neke srećnije ;) drugarice ispitivale od čega mi je tako oštećena kosa kad se niti farbam niti feniram. Ni ja nisam znala odgovor.
Iz ugla sadašnjih mlađih generacija je to verovatno čudno, ali ja sam na svoje prvo feniranje otišla za matursko veče u srednjoj školi, sa 18 godina. Odraz u gledalu je bio "wow" ali frizura mi se rasturila bukvalno posle dva sata i ljudi su me, kad bi gledali slike sa maturskog redovno pitali: "A šta, ti si uvijala kosu za matursko?" :P Kosu uvijala nisam ali je bila dovoljna nekvalitetna da mi se frizura jednostavno nije držala. Naravno, to je feniranje za mene bilo u neku ruku revolucionarno i počela sam češće da se igram fenom i drvenom četkom za feniranje koju moja majka ima još iz svojih studentskih dana. Paradoks je da se moja majka sama fenira više od 20 godina ali nikad nije odvojila vremena da i mene nauči, ali to je neka druga tema :D :D
Na fakultetu već mnogo revnosnije i sa više uspeha konzumiram kozmetiku za kosu a krajem prve godine fakulteta u moje ruke stiže njeno visočanstvo - Rowentina ljubičasta pegla na paru :D Uglavnom, moje sređivanje kose je bilo višečasovno feniranje i peglanje kose koja posle toga nije ličila ni na šta, bila je tek minimalno urednija. Pomenuta pegla je bila moja prva pegla, ali prilično neupotrebljiva za moj tip kose. Uzevši u obzir moju vrlo lošu tehniku i zapravo nerazumevanje procesa feniranja i nepoznavanje pravilnog načina korišćenja kozmetike za kosu, prilično je jasno zašto je rezultat bio takav kakav jeste. Takođe, u to vreme sam imala nedovoljnu svest o tome koliko je toplota za kosu zapravo loša. Važan faktor zašto sam se u to vreme divljački odnosila prema svojoj kosi je to što sam u to vreme bila ubeđena da je kovrdžava kosa nešto loše što treba eliminasti po svaku cenu :D Pitanje kovrdžave kose je pitanje perpsektive pa i kulturološko pitanje - mediji neretko nameću ravnu kosu kao superiorniju i više trendi i onda imamo armiju devojčica koje aktivno prže svoje lepe prirodne kovrdže peglom jer ne razumeju prirodu kovrdžave kose (koja se prilično drugačije neguje u odnosu na ravnu).
Posle one nesrećene Rowente ;) u moje ruke dospeva Phillips profesionalna pegla sa jonima, keramičkim pločama i ostalim čudima koja navodno treba da mi zaštite kosu. Kupila sam i Redkenov Heat Glide serum misleći da su dobra pegla i sredstvo za zaštitu od toplote dovoljni da mi kosa bude zdrava. Godinu dana prženja peglom kasnije - imala sam potpuno uništenu i iskidanu kosu koja uz svu negu nije više reagovala na feniranje i peglanje - svejedno je izgledala očajno. U to vreme sam napravila veliki rez - potpuno sam prestala da se peglam i feniram, i izdržala tako, verovali ili ne, dve godine :D I to je bio najznačajnij period za oporavak moje kose i period kada sam uspela da malo bolje razumem neke stvari koje se tiču nege kose. Sve važnije stvari sam naučila u tom periodu (jer me muka naterala ;). Napravila sam veliki progres sa kosom u to vreme i mogu da kažem da je iz mog ex-kompleksa broj 1 prerasla u nešto sasvim pristojno a par puta sam od frizerki čula kako imam "baš zdravu kosu" i bila zapanjena ;p jer sam mislila da će takvi komplimenti za mene uvek biti na nivou naučne fantastike.
Jedna konstanta tokom ovih različitih perioda kroz koje sam prošla ;) je da sam prilično novca trošila na kozmetiku za kosu (iz ugla budžeta kojim raspolože moja porodica) ali mi je to zaista uvek predstavljalo veliko zadovoljstvo, dugi niz godina mnogo više od garderobe, recimo. Probala sam dosta preparata za kosu mada sebe nikako ne smatram nekim velikim ekspertom - sve što je na ovom sajtu nije stručno mišljenje već nešto što je proizašlo iz mog ličnog iskustva i moj mali pokušaj da prenesem neki prijateljski savet svim dobrim dušama koje se muče sa svojom kosom D Ljudi blagosloveni normalnim kosama i frizurama ovo svakako ne mogu da razumeju, i možda im sve ovo deluje čudno i istripovano, i ja to mogu da razumem, ali - mi ostali znamo :))
